Опет драгоман дјевојка 0001    Синоћ бише на вечери Турци 0002    Код Николе, граовачка кнеза, 0003    И Николе дома не бијаше, 0004    Већ је била Иконија љуба. 0005    Не зна љуба шта беседе Турци, 0006    Поуми је Драгоман дјевојка: 0007    ”Мила мајко, ишту воде Турци!” 0008    Од Турака нитко не зачуо, 0009    Разма један Муја џелебија, 0010    Па беседи Муја џелебија: 0011    ”Иконијо, Николина љубо, 0012    Изведи ми Драгоман-дјевојку, 0013    Ништа младој учинити нећу?” 0014    Беседила Иконија љуба: 0015    ”Извела би Драгоман-дјевојку, 0016    Ал’ је она млада испрошена 0017    За Јанкова Секулу нећака, 0018    Па ако ми томе не вјерујеш, 0019    На руци јој до три бележија, 0020    Три бележја, три прстена златна, 0021    И у њима три камена драга, 0022    Прам њима би вечерати могло 0023    Триста дјеце млади јањичара!” 0024    Ал’ то Мујо ништа и не слуша: 0025    ”Иконијо, Николина љубо, 0026    Изведи ми Драгоман-дјевојку, 0027    Ништа младој учинити нећу!” 0028    Изведе му Драгоман-дјевојку; 0029    Он се маша доле у шпагове, 0030    И извади три дуката жута 0031    И дарује Драгоман-дјевојку. 0032    Кад то виђе Иконија љуба 0033    Да јој Турци отеше дјевојку, 0034    Узимаше ситну књигу малу,ж 0035    Она пише ситну књигу малу 0036    Ситну књигу, ситан ферман мали, 0037    Па је шаље Скули нећаку: 0038    ”Да си брже, Секула нећаче, 0039    Турци теби отеше дјевојку!” 0040    Од наглости у кошуљи танкој, 0041    Од итости гола коња јаши, 0042    Голу сабљу у десницу руку, 0043    Па се мину преко поља равна 0044    Кано зв’језда преко неба сјајна. 0045    Јунак оде Николину двору, 0046    Па узима Драгоман-дјевојку, 0047    Те је меће на гола коњица, 0048    Три пута је опасао пасом, 0049    А четврти о дсабље кајасом, 0050    Па је носи паши господину 0051    И дозивље мују џелебију: 0052    ”Душо наша, Драгоман-дјевојко, 0053    Казуј, душо, за кога ћеш поћи – 0054    Ил’ за мене, Секулу нећака, 0055    Из’ за оног Мују џелебију 0056    Ил’за овог пашу господина? 0057    Код мене ћеш у свили шетати, 0058    Код Мује ћеш у сребру шетати, 0059    Код паше ћеш у сувоме злату, 0060    По двору му по свили шетати, 0061    И по свили и по сребру б’јелом!” 0062    Превари се Драгома дјевојка, 0063    Па беседи тројици на гледу: 0064    ”Нећу за те, Секулу нећака, 0065    Нит’ за оног џелебију Мују, 0066    Већ за овог пашу господина!” 0067    Кад Секула саслушао р’јечи, 0068    Трже сабљу, одсече јој руку, 0069    Те је даје паши господину, 0070    Па беседи паши господину: 0071    ”Мени рука, а теби дјевојка!” 0072    То се паши срамота учини, 0073    Па он јаши бедевију б’јесну, 0074    Па он игра пољу на мегдана, 0075    Па удара бедевија б’јесна 0076    На Скулу, Јанкова нећака. 0077    Згодно га је дочекао Секула – 0078    Голом сабљом у десници руци, 0079    Прес’јече му и очи и главу. 0080    Гледао га ујко из прикрајка, 0081    Па је Јанко собом беседио: 0082    ”Гледај мога Секулу нећака 0083    Како Турке по турачки с’јече, 0084    Јошт да му је рука к’о у ујка, 0085    Пресјек’о би седло шимширово, 0086    Пресјек’о би коња дебелога, 0087    Јошт би мало земље заватио, 0088    Три аршина мермера камена, 0089    А четири растови дасака!”